8 acessos
Život je more, puèina crna,
po kojoj tonu mnogi što brode.
Nije mi srce plašljiva srna.
Ja se ne bojim velike vode.
Lome me vali, nose me struje.
Oseka sreæe, a tuge plima.
Šiba me nebo bièem oluje,
al' još se ne dam i još me ima.
U jutra rana plaše me senke
minulih dana.
Seæanja mutna kao u laži,
kao u snu...
Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve više padam,
i sve su jaèe ruke sto me vuku dnu...
Možda æe žena svilenog bedra,
koja me zove i pruža ruke,
uliti vetar u moja jedra,
do nove žene do nove luke.
Život je more...